VAŽNOST MIRNOG KUTKA

Mnogo postova odnosilo se na senzorne aktivnosti, poremecaj senzorne integracije i senzornu osnovu autizma i ADHD-a. Medjutim, nikako nismo obuhvatili nasu decu sa senzornom preosetljivoscu u inkluziji. Na slici ispod mozete videti znake koje nam dete salje kada senzorni stimulusi u okolini (zvuk, dodir, svetlo...) postanu previse za njega. A sta onda raditi u jednoj inkluzivnoj ucionici? Kako inkluzija podrazumeva skolovanje nasih malisana sa smetnjama u razvoju sa decom tipicnog razvoja, podrazumeva i najmanje 25 malisana u odeljenju. U trenucima kada 25 drugara i buka koju prave postanu nesto sa cime dete sa smetnjama u razvoju ne moze da se izbori, jedini izbor je izvesti dete u okolinu bez zvukova koja nudi fokus na jednu stvar kako bi se nuspojave senzorne preosetljivosti (tantrum, agresivnost, autoagresivnost...) umanjile. Medjutim, ponekad ne postoji osoba koja bi mogla da izvede dete napolje i pruzi mu podrsku prilikom smirivanja. Nasa metoda u tom slucaju, isprobana u praksi, odnosi se na postojanje mirnog kutka u samoj ucionici. Mirni kutak mora da poseduje strunjacu, slusalice koje umanjuju zvuk, senzorne materijale i slicno. Takodje, mora biti ogradjen (kartonom...) kako bi delovao izdvojeno i umanjio vizuelne stimuluse. Dete koje se bori sa senzornom preosetljivoscu u datim momentima treba prebaciti u njega, a ostatak odeljenja pripremiti na situacije u kojima ce se igrati igre tisine i na taj nacin omoguciti okruzenje bez previse stimulusa.