DEFEKTOLOG MULTIPRAKTIK ILI ONO KADA SAM PREDAVALA DRUŠTVENE DISCIPLINE :)

POSETA VOJNOM MUZEJU

Ono što kažemo i zalepimo u svesku obično nema nikakav učinak ukoliko nije ispraćeno realnom životnom situacijom. Godinama se šetam sa predmeta na predmet i godinama sprovodim isti sistem rada - lekcija i poseta. To se pokazalo kao primer dobre prakse u radu sa učenicima sa smetnjama u razvoju i zbog toga ne odustajem od sistema. Prilagođavanje nastave kroz realni životni kontekst veoma je važno posebno kada su u pitanju apstraktni sadžaji, koje ni prosečan čovek ponekad ne može da zamisli. Kada sam prešla na društvene discipline prvo što mi je palo na pamet bilo je "kako ovo prilagoditi". Da ne pričamo o tome da čak ni na engleskom jeziku ne postoji mnogo nastavnih listova i sadržaja, jer i u inostranstvu deca sa smetnjama ne obrađuju ove teme na ovaj način. Da, najlakše je prilagoditi sadržaj kada je reč o deci koja usvajaju gradivo metodom slika-reč, ali šta se dešava kada su u pitanju deca čije se mišljenje nalazi na klackalici između preoperativnog stadijuma i stadijuma logičkog mišljenja, koja znaju da čitaju i kojoj gradivo treba prezentovati u zoni narednog razvoja, a ipak ne razumeju apstraktne činjenice koje istorija kao nauka nosi sa sobom?!

E, pa, to su ova deca kojoj je neophodno i pokazati, a ne samo reći, napisati na tablu i zalepiti u svesku. I tako je započet sistem učenja sa posetama. Nakon tih divnih istorijskih lekcija o ustancima, ratovima i stvaranju prvih država, uputili smo se u muzej. 

Prvi nas je ugostio Vojni muzej na Kalemegdanu. Tamo smo uz interaktivne sadržaje uspeli bliže da shvatimo sve ono o čemu smo pričali na časovima, a nije manjkala ni zabava.

Započevši ovakav način rada sa našom decom, nisam mogla da se otrgnem. Sprovodim ga od istorije do cvećarstva i ne skrašavam se u učionici. Znate kako kažu, upravljanje učionicom je ono što se dešava izvan učionice a ne u njoj, i to je istina.