ZIMOVANJE SA GRUPOM UČENIKA - ZLATIBOR 2016.
Kuda i kako sa grupom na Zlatiboru?
Kao neko sa dugogodišnjim iskustvom na zimovanjima i letovanjima sa grupom, kada sam te godine čula da je u planu zimovanje na Zlatiboru, oberučke sam prihvatila da budem njegov glavni i odgovorni urednik :)
Međutim, ovo je bilo nešto sasvim drugačije...
Kada ste glavni, odgovorni i jedini urednik, onda pristajete i na to da 7-10 dana budete i nastavnik i mama i tata i autoritet i zabavljač i organizator aktivnosti i najbolji drug i onaj koji podseća da je vreme za pranje zuba, vreme za tuširanje i onaj koji razvrstava čist i prljav veš i onaj koji odgovara i onaj koji mora da zna gde da stisne i gde da pusti i, kako volim da im kažem kada se šalimo, "brkata tetka".
Sve to je naravno značilo da na ovaj put moramo da krenemo pripremljeni, sa planom aktivnosti u toku svakog dana i sa materijalom za rad. Tako se zimovanje pretvorilo u najbolji umodmor (umor+odmor) na svetu, i za mene i za njih.
Crveni krst opštine Čukarica na Saboru čovekoljublja prikupio je sredstva za boravak i oporavak dece na planini i škola je odabrana kao jedan od učesnika programa. Trebalo je odabrati pet najboljih učenika i jednog nastavnika kao pratioca. Školski kombi bio je zadužen za prevoz, a apartmani Satelit za doček, smeštaj, obroke, i ono što ćemo kasnije najviše pamtiti, druženje...
Najvažniji od svega, ritam dana, sastojao se u jutarnjoj higijeni, doručku, šetnji, ručku, radionici, društvenim igrama i odmoru i večeri. Kako te godine nije padao sneg, iako je bio decembar, šetnje su nam trajale i po dva, tri sata. Prelazili smo veliki broj kilometara, hteli ili ne, i uvek završavali u nekoj prirodi, parku, ili pak na ranču.
Ono što je obavezno posetiti na Zlatiboru su: jezero, spomenik i park kod hotela Mona. Tako su nam i i izgledale šetnje prva tri dana. Stazom zdravlja pored hotela Čigota do spomenika, pešačkim stazama od smeštaja do jezera i preko Karaule i Palisada (okolo) do parka kod hotela Mona.
Četvrti dan bio je rezervisan za najdužu i najlepšu šetnju, do ranča Zova. Neki su na ranču pronašli nove prijatelje (mace), neki su po prvi put jahali, neki hteli samo da popiju čaj, a svi uživali u onome što ranč nudi.
Peti dan šetali smo do Zlatiborskih jezera i tih 10km šetnje nam nije nimalo lako palo s' obzirom na to da staza prati magistralni put i da smo umesto kroz planinu išli oko nje ;) ali, pošto nas je tamo čekao topli čaj, ili čokolada, izdržali smo vojnički. Šesti dan smo iskoristili za istraživanje parkova na Zlatiboru. Odlučili smo da idemo kud nas put odnese i preko naselja Palisad svratili smo prvo u prodavnicu po slatkiše, slaniše i sok, a zatim pronašli i mesto za odmor i uživanciju.
Sedmi dan je bio za pakovanje i odmor. Društvene igre nisu bile na odmet. Karte, Čoveče ne ljuti se, Riziko...
Svakog dana nakon ručka i kratkog odmora imali smo radionicu sa različitom temom. U apartmanu nam je manjkao sto, ali to nas nije sprečilo da pronađemo druge načine na koje možemo da izrađujemo kreativne stvari. Najzanimljivije od svega su nam bile kutije od lepenke, kroz koje smo uvežbavali i matematičke sposobnosti, sposobnosti pažnje, motoričke sposobnosti i razvijali kreativne veštine. Način izrade ovih kutija, koje pravim dugo i sa različitim grupama dece, deo je narednog posta.
Iako Zlatibor ne nudi previše staza za šetnju, kao što je to slučaj sa Divčibarima ili Tarom, nije problematično organizovati ovaj vid aktivnosti svaki dan. Kroz svako od naselja na Zlatiboru može se doći do predivnog parka u prirodi u kojem se aktivnosti već nude same. Sa manjom decom lopta je obavezni deo materijala za poneti sa sobom, sa srednjoškolcima, nećete verovati, ali takođe. Sedam dana brzo prođe uz dobar plan i još bolje društvo.
Comments
Post a Comment